Kopneni saobraćaj

Poštovani čitaoci, nastavljam dalje sa postavljanjem postova. Dnas govorimo malo o kopnenom saobraćaju. Da ne dužim, počinjem odmah. 
Kopneni saobraćaj se prema teoriji deli na:

• Drumski
• Železnički

Međutim, tu postoje podeljena mišljenja. Naime, mnogi naučnici iz oblasti Saobraćaja smatraju da bi u Kopneni saobraćaj trebalo svrstati i rečni saobraćaj, iz razloga što se reke nalaze na kontinentima tj. kopnu, a takođe smatraju da bi u Cevni transport trebao da se uvrsti u ovu grupu. Ali, to je smešteno u druge grupe (rečni u vodni, cevni je zasebna celina).

Dakle, ostajemo pri ovome (u kopneni spadaju samo drumski i železnički) pa stoga bismo trebali da vidimo šta je šta. Naime, Drumski saobraćaj predstavlja saobraćaj koji se odvija na drumskoj infrastrukturi odnosno putnoj mreži (postoji podela puteva, ali o tome drugi put). Neke statistike govore da drumski saobraćaj ima vodeću ulogu u prevozu putnika i robe jer po tim istim statistikama, na drumovima širom sveta se manipuliše sa 80% ukupnog globalnog prometa. Takođe, postoji dosta brojki, ali je najrealnija ova, koja govori da postoji negde oko 24 miliona km puteva, drumova, nazovite ih kako hoćete, što znači 70% svetskog saobraćajnog sistema. Njegova istorija započenja sredinom 19-og veka sa razvojem motora sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS motor). Drumski saobraćaj je nezamenljiv kada je u pitanju prevoz od vrata do vrata (od tačke A do tačke B) jer je drumska mreža svuda rasprostranjena (što znači da je takođe i mobilan). Međutim, zadnjih 20-30 godina, polako se neke stvari menjaju i popularnost drumskog saobraćaja usporeno opada (pogotovo automobilskog) jer se javljaju problemi zagađenja.



Železnički saobraćaj je saobraćaj koji se odvija po železničkoj saobraćajnoj mreži tj. na prugama. Ono što je važno napomenuti je da pruge nisu iste u celom svetu, tj. razlikuju se širine koloseka. Naime, prema širini koloseka, razlikujemo tri tipova pruga:

1. Uskog koloseka (600mm, 750mm, 760mm, 1000mm, 1067mm)
2. Normalnog koloseka (1435mm)
3. Širokog koloseka (1524mm, 1665mm, 1667mm).

Dve šine čine jedan kolosek, a železnička pruga se sastoji iz jednog ili više koloseka. Železnica predstavlja prometno sredstvo koje se kreće po stalno postavljenoj metalnoj podlozima tj čeličnim šinama. 
Prvi vagoni ili je možda je bolje reći vagončići koje su vukli konji koristili su se u Nemačkoj i Velikoj Britaniji za prevoz iskopane rude. Prvi pravi istorijski razvoj železničkog saobraćaja počinje patentiranjem prve parne lokomotive od strane Džordža Stivensona. Nakon toga, počinju da se grade udobniji vagoni i prevoz robe i putnika prelazi u veoma brzi expanziju. Prva  javna železnička veza uspostavljena je 1825 godine između engleskih gradova Stoktona i Darlingtona. Posle parnih, patentiraju se i dizel železnice a zatim i elektro. Trenutno najbrži voz na svetu je jedan kineski super brzi voz koji može ostvariti brzinu od 486 km/h. 

Kružni tok

   Dragi moji čitaoci, počećemo sa kružnim tokom odnosno pravilima prilikom kretanja kroz kružni tok. Da ne tupim mnogo, nego da odmah pređem na stvar. Dakle:

   Kružni tok saobraćaja je raskrsnica u kojoj se saobraćaj odvija kružno, u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Ovaj tip raskrsnice može imati jednu ili više saobraćajnih traka i obeležava se saobraćajnim znakom izričite naredbe koji označava obavezu: kružni tok saobraćaja. 

Znak koji vas obaveštava da se saobraćaj u raskrsnici na koju nailazite regulisan kružnim tokom

 Kružni tok kod OMV-ove pumpe, Kovin

   Raskrsnica sa kružnim tokom se smatra bezbednijom od „klasične“ raskrsnice, jer je smanjen broj konfliktnih tačaka(pešak-vozilo, vozilo-vozilo) kao i brzina kretanja vozila, kako na prilazu raskrsnici tako i u samoj raskrsnici. Na svakom ulaznom kraku u kružni tok postavlja se znak obaveze kružni tok saobraćaja i najčešće znak nailazak na put sa prvenstvom prolaza.

Ako je na ulaznom kraku u kružni tok postavljen znak nailazak na put sa prvenstvom prolaza, to predstavlja naredbu vozaču, koji se uključuje vozilom u kružni tok, da ustupi prvenstvo prolaza vozilima koja se već nalaze u kružnom toku. Ako na ulaznom kraku u kružni tok ne postoji znak nailazak na put sa prvenstvom prolaza važe uobičajena pravila saobraćaja kao i na svakoj drugoj raskrsnici, koja nije regulisana semaforom ili znacima saobraćajca (važi pravilo desne strane). Vozač koji svojim vozilom ulazi u kružni tok mora da smanji brzinu kretanja, a po potrebi i da se zaustavi i da fazu uključivanja izvede bez izazivanja opasnosti ili smetnji drugim vozačima. Prilikom uključivanja vozila u kružni tok vozač nema obavezu uključivanja pokazivača pravca - migavca.

Vožnja u kružnom toku sa jednom trakom

Dok se približavate kružnom toku uočićete saobraćajni znak obavezan kružni tok, usporite i pazite na pešake na pešačkom prelazu. Pre ulaska u raskrsnicu pogledajte na levu stranu i ako ima vozila propustite ih. Kad se ukaže prva prilika, pojavi se praznina u toku saobraćaja kroz raskrsnicu, uključite se u kružni tok saobraćaja i nastavite ka željenom izlaznom kraku. Pre izlaska iz kružnog toka dajte migavac za isključenje.

Vožnja u kružnom toku sa više traka

Pre ulaska u raskrsnicu sa kružnim tokom sa više traka treba da izaberete traku, slično tradicionalnoj raskrsnici sa više traka. Da idete pravo ili desno, prestrojte se u desnu traku, pre ulaska u kružni tok. Da idete pravo ili levo ili da napravite „U“ zaokret, prestrojte se u levu traku pre ulaska u kružni tok. Kada odaberete traku za ulazak u kružni tok, pazite na pešake koji se nalaze na pešačkom prelazu dok se približavate kružnom toku. Na samom ulazu u kružni tok, na isprekidanoj liniji, pogledajte na levu stranu i prepustite prvenstvo prolaza vozilima koja se već nalaze u kružnom toku. Zapamtite, u kružnom toku sa više traka, morate prepustiti prvenstvo prolaza vozilima koja se nalaze u obe trake kružnog toka. Kada se pojavi prazan prostor u saobraćajnom toku, uključite se u kružni tok i nastavite ka vašem izlazu. Pazite na pešake i koristite migavac pre isključenja iz kružnog toka. Zato što velikim vozilima treba dodatni prostor za manevrisanje u kružnom toku, vozači ne bi trebali da voze neposredno pored takvih vozila.

Elemnti savremenih raskrsnica sa kružnim tokom

• Centralno ostrvo predstavlja izdignutu površinu u centru raskrsnice oko koga se odvija saobraćaj.
• Razdelno ostrvo predstavlja izdignutu ili farbanu površinu na kracima raskrsnice koja služi za razdvajanje ulaznih i izlaznih tokova. Oblikuje se tako da uspori prilazni saobraćaj, a služi i kao zaštita za pešake kojima je omogućen prelazak u dve faze.
• Kružni tok je saobraćajna površina po kojoj se odvija saobraćaj obrnuto od smera kazaljke na satu.

Bezbednost rakrsnica sa kružnim tokom

Povećana bezbednost savremenih raskrsnica sa kružnim tokom javlja se kao posledica smanjenja broja konfliktnih tačaka u odnosu na klasične raskrsnice, kao i smanjenja brzine vozila kako pri ulasku, tako i tokom vožnje kroz raskrsnicu, koje je uslovljeno geometrijskim oblikom raskrsnice. Smanjenje broja konfliktnih tačaka odnosi se kako na konfliktne tačke između vozila, tako i na konfliktne tačke izmešu vozila i pešaka.

Kod raskrsnica sa kružnim tokom sa jednom saobraćajnom trakom izbegnute su konfliktne tačke presecanja tokova, koje uzrokuju najveći broj nesreća sa povređenima i poginulima. Kod raskrsnica sa kružnim tokom sa dve saobraćajne trake javljaju se konflikti usled nepravilnog korišćenja saobraćajne trake, kao i usled nepravilnih manevara.

Slika preuzeta sa interneta

Nadam se da vam je ovo koliko-toliko pomoglo i da vam je rešilo neke nedoumice. Obećao sam da ću polako postajati sve bolji i bolji i da ću ubacivati sve kompleksnije postove koji će stvarno biti od koristi. Hvala puno na pažnji.

Stanje na putevima, podela saobraćaja

        Dobar dan, dobri ljudi, svako dobro želim. Današnji članak počeću sa stanjem na putevima u Vojvodini. Naime, pored standardne obustave saobraćaja zbog rehabilitacije starog mosta Beška (državni put E-75, M-22, deonica Beograd - Novi Sad), obratite pažnju na naplatnu rampu Inđija, u toku su radovi u smeru od Novog Sada ka Beogradu. Isključenje sa i uključenje na auto-put je funkciji, a saobraćaj se obavlja usporeno ali bez nekih većih zastoja. Zatim svi koji putuju od Titela do Perleza i obratno, kao i oni koji su u tranzitu, upozoravam ih da je saobraćaj na tom delu puta (R-110). Zatim, petlja Novi Banovci na auto-putu. Obratite pažnju na signalizaciju ako isključujete iz smera Novog Sada ka Beogradu. Ukoliko propustite isključenje kod Novih Banovaca za Batajnicu i Zemun, onda će vas obilaznica voditi do auto-puta Beograd-Šid (put za Zagreb). Što se tiče graničnih prelaza, svuda su zadržavanja u trajanju od 15-30min, osim Horgoša, gde zadržavanja traju oko sat vremena.

        Što se tiče edukativnih tekstova, počećemo već danas, ali danas samo blago zagrevanje: Opšta podela saobraćaja.

Dakle, saobraćaj ćemo podeliti po vidovima:
 Kopneni, Vodni, Vazdužni.
Daljom sistematizacijom doći ćemo do sledećeg:
 Kopneni: drumski, železnički, ptt, cevni;
 Vodni: rečni, jezerski, pomorski, prekookeanski;
 Vazdušni: državni i međunarodni (internacionalni).

Malo opširnije, naći ćete na mom Scribd nalogu:

Mihajlo Laćarac on Scribd. 

Hvala na pažnji. Lep dan vam želim.

Uvodna reč

 Pre nego što uopšte počnemo priču i pre nego što započnem sa svojim prvim Blog-om, želeo bih da vam se predstavim. Naime, Zovem se Mihajlo Laćarac, živim u Kovinu, malom gradu na Dunavu u Južnom Banatu. Učenik sam srednje Tehničke škole u Smederevu, smer Tehničar drumskog saobraćaja. Na ovom blogu pisaću o stanju u saobraćaju, o statistikama, pravilima saobraćaja, zanimljivim situacijama u saobraćaju, o automehanici, o automoto sportu i još mnogo čemu vezanom za saobraćaj, transport, automobilizam itd. Ovo će biti jedan fin i kulturan blog i neću tolerisati nikakve nepoželjne komentare koji bi remetili moj rad i lagodnost čitalaca. Dakle, Dobro došli na moj blog. :)

P.S. Nadam se da ću u početku imati malu pomoć vas koji ste mi prvi čitaoci, a radi se o preporuci. Malo me, da kažem tako, reklamirajte, a ja ću lepo i pošteno uzvratiti.Hvala.