Poštovani čitaoci, nastavljam dalje sa postavljanjem postova. Dnas govorimo malo o kopnenom saobraćaju. Da ne dužim, počinjem odmah.
Kopneni saobraćaj se prema teoriji deli na:
Dakle, ostajemo pri ovome (u kopneni spadaju samo drumski i železnički) pa stoga bismo trebali da vidimo šta je šta. Naime, Drumski saobraćaj predstavlja saobraćaj koji se odvija na drumskoj infrastrukturi odnosno putnoj mreži (postoji podela puteva, ali o tome drugi put). Neke statistike govore da drumski saobraćaj ima vodeću ulogu u prevozu putnika i robe jer po tim istim statistikama, na drumovima širom sveta se manipuliše sa 80% ukupnog globalnog prometa. Takođe, postoji dosta brojki, ali je najrealnija ova, koja govori da postoji negde oko 24 miliona km puteva, drumova, nazovite ih kako hoćete, što znači 70% svetskog saobraćajnog sistema. Njegova istorija započenja sredinom 19-og veka sa razvojem motora sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS motor). Drumski saobraćaj je nezamenljiv kada je u pitanju prevoz od vrata do vrata (od tačke A do tačke B) jer je drumska mreža svuda rasprostranjena (što znači da je takođe i mobilan). Međutim, zadnjih 20-30 godina, polako se neke stvari menjaju i popularnost drumskog saobraćaja usporeno opada (pogotovo automobilskog) jer se javljaju problemi zagađenja.
Železnički saobraćaj je saobraćaj koji se odvija po železničkoj saobraćajnoj mreži tj. na prugama. Ono što je važno napomenuti je da pruge nisu iste u celom svetu, tj. razlikuju se širine koloseka. Naime, prema širini koloseka, razlikujemo tri tipova pruga:
Prvi vagoni ili je možda je bolje reći vagončići koje su vukli konji koristili su se u Nemačkoj i Velikoj Britaniji za prevoz iskopane rude. Prvi pravi istorijski razvoj železničkog saobraćaja počinje patentiranjem prve parne lokomotive od strane Džordža Stivensona. Nakon toga, počinju da se grade udobniji vagoni i prevoz robe i putnika prelazi u veoma brzi expanziju. Prva javna železnička veza uspostavljena je 1825 godine između engleskih gradova Stoktona i Darlingtona. Posle parnih, patentiraju se i dizel železnice a zatim i elektro. Trenutno najbrži voz na svetu je jedan kineski super brzi voz koji može ostvariti brzinu od 486 km/h.
Kopneni saobraćaj se prema teoriji deli na:
- Drumski
- Železnički
Dakle, ostajemo pri ovome (u kopneni spadaju samo drumski i železnički) pa stoga bismo trebali da vidimo šta je šta. Naime, Drumski saobraćaj predstavlja saobraćaj koji se odvija na drumskoj infrastrukturi odnosno putnoj mreži (postoji podela puteva, ali o tome drugi put). Neke statistike govore da drumski saobraćaj ima vodeću ulogu u prevozu putnika i robe jer po tim istim statistikama, na drumovima širom sveta se manipuliše sa 80% ukupnog globalnog prometa. Takođe, postoji dosta brojki, ali je najrealnija ova, koja govori da postoji negde oko 24 miliona km puteva, drumova, nazovite ih kako hoćete, što znači 70% svetskog saobraćajnog sistema. Njegova istorija započenja sredinom 19-og veka sa razvojem motora sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS motor). Drumski saobraćaj je nezamenljiv kada je u pitanju prevoz od vrata do vrata (od tačke A do tačke B) jer je drumska mreža svuda rasprostranjena (što znači da je takođe i mobilan). Međutim, zadnjih 20-30 godina, polako se neke stvari menjaju i popularnost drumskog saobraćaja usporeno opada (pogotovo automobilskog) jer se javljaju problemi zagađenja.
Železnički saobraćaj je saobraćaj koji se odvija po železničkoj saobraćajnoj mreži tj. na prugama. Ono što je važno napomenuti je da pruge nisu iste u celom svetu, tj. razlikuju se širine koloseka. Naime, prema širini koloseka, razlikujemo tri tipova pruga:
- Uskog koloseka (600mm, 750mm, 760mm, 1000mm, 1067mm)
- Normalnog koloseka (1435mm)
- Širokog koloseka (1524mm, 1665mm, 1667mm).
Prvi vagoni ili je možda je bolje reći vagončići koje su vukli konji koristili su se u Nemačkoj i Velikoj Britaniji za prevoz iskopane rude. Prvi pravi istorijski razvoj železničkog saobraćaja počinje patentiranjem prve parne lokomotive od strane Džordža Stivensona. Nakon toga, počinju da se grade udobniji vagoni i prevoz robe i putnika prelazi u veoma brzi expanziju. Prva javna železnička veza uspostavljena je 1825 godine između engleskih gradova Stoktona i Darlingtona. Posle parnih, patentiraju se i dizel železnice a zatim i elektro. Trenutno najbrži voz na svetu je jedan kineski super brzi voz koji može ostvariti brzinu od 486 km/h.
Нема коментара:
Постави коментар
Molio bih čitaoce koji bi želeli da prokomentarišu članak da prevashodno dobro razmisle šta će napisati jer se ovde ceni isključivo poštovanje, tolerancija, kultura i kurtoaznost i ovo nije mesto za one koji koriste internet zarad izražavanja svoje mržnje, netrpeljivosti, besa, hira i slično. U protivnom, komentar će biti uklonjen, a onaj koji ga je napisao, udaljen sa blog-a. Unapred hvala.